Zapis, ki se je širil kot požar

Dalmacija se zadnji teden sooča s hudimi požari in njihovimi katastrofalnimi posledicami. Pri gašenju požara na območju Splita so samoiniciativno na pomoč pristopili števili prebivalci mesta, med njimi tudi Splitčan Marin Mikulić, ki je v zapisu na socialnih omrežjih opozoril na veliko malomarnost prebivalcev, ki je gašenje in posledice požara še dodatno poslabšala.

Video Svet Katastrofalne posledice požara v Splitu iz zraka

Split ubranili Svet Na hrvaški obali katastrofalne razmere

Gre namreč za pnevmatike, ki jih odlagamo na divja odlagališča. "Odločitev, ali v naravo za prvi grm odvržemo pnevmatike ali druge smeti, ne odvisi niti od Plenkovića niti od Grabar-Kitarovićeve (...) ne od boga, državne mature ali tega, da nam je vroče," je zapisal. "Prav tako ne od kvalitete odlagališč, ampak le od mene in tebe." Zapis, ki ga je objavil v Facebook skupini "Split in oko Splita", je naletel na velik odmev. 

V njem piše, da je kot mnogi drugi tudi on gasil ogenj v okolici Splita ter da kot laik ni bil posebno dober ali pameten gasilec. Šprical je vodo, gasil in se pomikal dalje. Na spletnih omrežjih je v zadnjih dneh opazil številne kritike, ki so letele na premierja, predsednico in ministre.

"Nekaj od tega drži, nekaj ne, mnenja se razlikujejo glede na to, koga vprašaš," je zapisal. Dodal je, da ne bo prilval olja na ogenj, bo pa dodal eno samo stvar in s prstom pokazal na sebe in preostale prebivalce mesta. 

Daleč od oči, daleč od srca

"Govorim o pnevmatikah, kopalnih kadeh, umivalnikih, WC-školjkah, steklenicah, plastenkah, žicah, železu in drugih smeteh, ki jih odvržemo za prvi grm po vodilu 'daleč od oči, daleč od srca'," je zapisal. "Te smeti ne izginejo, ampak čakajo, da nam vrnejo milo za drago ob prvi priložnosti."

Ivo Cagalj/PIXSELL

Ta priložnost je, kot pravi, že prišla. V požaru so namreč gorele tudi pnevmatike, odvržene v naravo. "Vsi, ki smo šli na teren, smo lahko iz prve roke videli, kaj pomeni gasiti gorečo pnevmatiko od traktorja ali avtomobila, ki ne le, da grozi z opeklinami, če se ji približaš, ampak ti zastruplja pljuča in grize oči," je zapisal. "Iz vsake pnevmatike se vali črn plin, poln cianida, ogljikovega monoksida in žveplovega dioksida."

Z nekaj besedami omenja tudi težave, ki so jih imeli zaradi na tleh ležečega stekla in zarjavelega železa, ki je lahko zelo nevarno, če se z njim porežeš in dobiš tetanus. 

"Ko pomisliš, da bi karkoli odvrgel za prvi grm - ne stori tega," so besede, s katerimi zaključuje zapis. "Tudi jaz ne bom."

dezurni@zurnal24.si

Za vse, ki želite prebrati originalen zapis, ga objavljamo v izvornem hrvaškem jeziku: 

Preksinoć sam, ka i masu drugih ljudi, izaša gasit vatru oko Splita – niko od nas nije bia ni posebno dobar ni posebno pametan vatrogasac, al ono, di vidis vatru tu baciš vode i ides dalje.

Relativno je dobro ispalo na kraju.

Jučer i danas vidin puno bijesa po društvenim mrezama – psuje se premijer, predsjednica, ministri. Nešto od toga stoji, nešto ne, a mišljenja se minjanju kako koga pitaš.

Kažu ne dolivaj ulje na vatru, al ja ne mogu odolit pa cu pridodat još samo jednu stvar svom tom bijesu i nepravdi – ali neću je usmjerit prema abstraktnim političarima i inima, jer oni su kakvi su bili i prije. Usmjerit ću tu jednu stvari prema samome sebi, a onda i prema ostalim građanima ovoga grada.

Pričan o gumama, sudoperima, lavandinima, wc-školjkama, staklenim bocama, plastičnim bocama, kadama, žicama, željezu i ostalom smeću koje bacamo iza prvog grma, vodeći se valjda onom – daleko od oka, daleko od srca. Samo šta svo to smeće ne nestaje kad ga bacimo već čeka da nas zajebe prvom prilikom.

A prilika je dosla:

Plamen je zapalia svaku gumu bačenu u makiju i draču na području Kile, Dračevca, Mostina, Bilica, i vjerojatno svih drugih područja zahvaćenim plamenom. Svi koji su izašli gasit su iz prve ruke mogli vidit šta znači gasit bukteću gumu od traktora ili auta koja, ne samo šta ti prijeti opeklinama ako se približiš, vec ti truje pluća i grize oči – iz svake gume suklja crn plin pun cijanida, ugljičnog monoksida i sulfurovog dioksida. Ne punim ovaj tekst kemijskim spojevima da bi se pravia svojim znanjem iz dotične kemije — bila mi je 3, nema tu nekog posebnom znanja — nego jer nije teško nać informaciju na Wikipediji.

Dovoljno je znat da ni jedan od tih spojeva ne želin ni da mi najgori neprijatelj udiše, a kamoli moji ili tvoji bližnji. A udisali su ga vatrogasci, Tordica, i svi ostali Splićani koje volim i koje ti voliš.

A o plastici, staklu, željeznim žicama neću ni pisat…svi koji bili na požarištu znaju kako je izbjegavat zarđale žice i željezo za koje shvatiš da postoje tek kad ti se zabiju u nogu i pokidaju kožu. Što se tiče stakla, plastike i betona…u to ne triban ni ulazit. Svi sve znamo.

I zato, za kraj, samo ovo:

Odluka oću li bacit gumu, ili bilo koje drugo smeće, iza prvog grma ne ovisi ni o Plenkoviću, ni o Grabar-Kitarović, ni o Bogu, ni o Ultri, ni o kolokvijima, ni o državnoj maturi, ni o Opari, ni o tome je li vruće, je li dere bura, je li Hajduk dobia ili izgubia, ni o Kerumu. Ne ovisi čak ni i o kvalitetnim deponijima. Ovisi samo o meni i o tebi.

Nemoj bacit gumu, plastiku, staklo, željezo ni bilo sta drugo di mu nije misto. Nađi službeno odlagalište (kakvo je da je). U protivnom, ta će se guma zapalit jednog dana i otrovat ti nećaka. To staklo će ti porizat susida, ili mater. Zbog tog željeza ćeš trčat sa svojim ditetom na hitni prijem, nadajući se da nije dobilo tetanus.

Šta god da misliš bacit iza prvog grma – nemoj.

Neću ni ja.